Burek. Samo ta dva sloga izgovorena pre 10 ujutro su dovoljna da izazovu glad u krugu od 20 metara i povišen holesterol u krugu od bar pet metara. A ako ih prati jedna mala, bezazlena reč kao što je „sa…“, može bogami i da izazove aneurizam i srčani zastoj, pre svega kod burek-je-samo-s-mesom fundamentalista.

Ne znam baš da li je Beograd „Burek Capital of the World“, a sada kada je Entoni Burdejn mrtav plašim se da nikada nećemo saznati. Ne tvrdim da se ovde pravi najbolji burek na svetu, niti da je ovde najautentičniji, ali ono što sam siguran jeste da ovde ima baš ono brda pekara, od kojih mnoge prave dobar burek. Sigurno ih ima više nego bilo gde drugde na Balkanu.

7. Trpković, Dimitrijala

Trpković se probio na ovu listu čistim populističkim pritiskom. Za razliku od svih ostalih na listi, Trpković je relativno nov i primetno industrijalizovaniji u proizvodnji, koliko se to već može reći za jednu pekaru. Ali tu se štanca, tu su redovi, tu su i bureci s malo egzotičnijim nadjevima.

Ukus topao: pun ali pomalo neinspirativan, ništa što bi ga izdvojilo osim jače soli.
Ukus hladan: definitivno neinspirativan, sa malo jačim biberom i solju nego što bi trebalo.
Masnoća 0-100%: 180%, brt papir je postao providan na moje oči dok mi ga je radnica uvijala.
Ali onaj osnovni, s mesom, je ipak ispod nivoa kvaliteta prve lige u kojoj se našao. Plus su se bunili što slikamo, tako da ko ih jebe, imaju dovoljno promocije i bez nas.